Nakon bure u javnosti izazvane saznanjem da je Javni servis Radio televizija Crne Gore (RTVCG) sklopio ugovor sa Centrom za građansko obrazovanje (CGO) o realizaciji projekta „Činjenice su važne“, danas, nedjelju dana kasnije od pokretanja pravnog tumačenja ugovora od strane Savjeta Javnog servisa, kada su se strasti malo smirile, manje ili više sve je poznato. Makar onaj dio koji se tiče budžeta projekta, donatora, nosioca projekta i realizatora projektnih zadataka. Ono što ne znamo, jesu motivi menadžmenta javnog servisa da uđe u realizaciju ovog projekta, te da li je javni servis sačuvao svoju nezavisnost tokom realizacije ovog projekta?
Prema navodima medija, donator projekta „Činjenice su važne“ je Delegacija EU u Crnoj Gori, vrijednost ugovora iznosi 124.309 eura, nosilac projekta je CGO, dok su na implementaciji projekta angažovani Javni servis RTVCG i portal UL Info. Sve je jasno. I čisto. Bez skrivenih podataka. Baš u duhu imena projekta – „činjenice su važne“.
No, činjenica koja je u ovom projektu vrlo važna, a koja se u ovom slučaju nekako najmanje pominje, jeste pitanje: Da li je implementacijom ovog projekta Javni servis, potpisanim uslovima ugovora, zvanično, dozvolio sebi da izgubi nezavisnost? Bar u odnosu na Delegaciju EU u Crnoj Gori i NVO CGO!
Kako su objavljivali mediji, CGO je potpisivanjem ugovora sa RTVCG dobila pravo da kontroliše koji će se prilozi emitovati, a koji ne. Ima ekskluzivno pravo da odlučuje šta će biti emitovano u emisijama: „Replika“, „Okvir“ i „TV magazin“, te da „koordinira programom organizaciono, finansijski i administrativno“. Samim tim ima i mogućnost da odredi ko će da bude na čelu projekta, ko će biti asistent, finansijski menadžer, a njeno pravo je i izbor mentora koji će pratiti grupe dok budu radile istraživačke izvještaje. A u takvom slučaju, ipak, nema očuvanja nezavisnosti!
Dok na ovakvom ugovornom odnosu treba čestitati NVO CGO, koja je njime zaštitila svoje interese, jer u potpunosti kontroliše sva dešavanja tokom realizacije projekta i ima direktan uticaj na izbor onih koji treba da ga realizuju (urednici i novinari), kao Delegaciji EU u Crnoj Gori koja odobrenim sredstvima postaje „zaštitnik“ javnog servisa, ako se izuzmu honorari angažovanih novinara, producenata, urednika, ostaje pitanje šta ovakvim ugovorom dobija RTVCG, a samim tim građani Crne Gore?
Ovdje treba istaći da ni jedan donator novac ne ulaže bez sopstvenog interesa, što je logično. Zato se treba zapitati koji je to bio interes Delegacije EU, posebno iz razloga što bi ona trebalo da štiti nezavisnost novinara i medija. U ovom slučaju nije tako, već je uloga „zaštitnika nezavisnosti“ prepuštena jednoj od crnogorskih NVO. Osim toga, našoj javnosti nije poznato da je u tranzicionom periodu ili tokom ispunjavanja uslova za prijem u članstvo EU ni u jednoj istočnoevropskoj državi bilo koji javni servis predavao (prodavao?) svoju nezavisnost bilo kome, pa ni EU, kao što je to učinjeno u crnogorskom slučaju.
Znači, dodjelom granta Delegacija EU je u Crnoj Gori dobila ono što ni u jednoj drugoj evropskoj državi nije bila u mogućnosti. Iz njihovog ugla, odličan posao!
Kako po definiciji svaka politička partija ili NVO, predstavljaju interesno udruživanje, a interesi su, je li tako, različiti, na sklopljenom ugovoru o realizaciji projekta „Činjenice su važne“, treba odati priznanje i NVO CGO. Ona je dodijeljenim grantom i potpisanim ugovorom sa menadžmentom javnog servisa, omogućila da u nekim od najgledanijih emisija javnog servisa obezbijedi ulogu „koordinatora“. Onoga koji će, kako su objavljivali mediji, imati pravo odlučivanja šta će biti emitovano u pomenutim emisijama i ko će ih raditi, čime je, nesporno, obezbijedila da preko javnog servisa, koji finansiraju svi građani, radi na ostvarenju svojih programskih ciljeva. A to ne mora biti identično sa ciljevima i interesima građana. Naravno, za CGO ostaje samo jedno pitanje – kako su izabrani partneri na realizaciji pojekta jer, koliko je poznato, nije bilo konkursa, pa je nosilac projekta mogao da ga bira po sopstvenom nahođenju. Iz tog razloga i NVO CGO treba odati priznanje za dobijeni grant i sklopljeni ugovor sa javnim servisom.
U ovom slučaju ne treba ispustiti pohvalu ni za UL Info koji, vjerovatno, u skladu sa svojim programskim ciljevima (a iza tog portala kao osnivač stoji NVO) realizuje jedan vrlo značajan projekat. Sa ograničenim ljudskim i materijalnim resursima, a u skladu sa svojim ciljevima, taj medij i njegov osnivač dobili su materijalnu i drugu značajnu podršku.
Na kraju, ostaje pitanje o ciljevima i potrebama javnog servisa da, po za sada poznatim uslovima, sklapa ovakav ugovor? Šta je to što je odlučilo menadžment Javnog servisa RTVCG da potpiše ugovor kojim će se odreći sopstvene nezavisnosti, za koju se, u javnosti, zdušno bori? Koji su razlozi naveli rukovodstvo nacionalnog servisa da, pored živih novinara i urednika, omogući jednoj NVO, pa bio to i CGO, da odlučuje šta će biti emitovano u nekim od najgledanijih emisija, ko će ih od novinara raditi, koliki će im biti honorari…
Svjedoci smo da se već više od dvije godine „bije bitka“ da politika i političari imaju što manje uticaja na novinare i slobodu javnog servisa. Potpuno ispravno i potrebno. Ali, ako nezavisnost treba braniti od politike i političara, a treba, valjda je treba braniti i od drugih. Na primjer, od NVO-a, koje bi, po svojoj definiciji, trebalo da u borbi javnih djelatnika podržavaju nezavisnost javnog servisa, a ne da budu njegovi „koordinatori“.
Zato se i postavlja pitanje za rukovodstvo RTVCG, da li je cijena „nezavisnosti javnog servisa“ izražena cifrom dobijenog granta? Ili je to, možda, nešto drugo? I ako je tako, ako je „nešto drugo“, šta je to što „koordinator“ treba da iskoordinira da bi bilo „nezavisno“?
Saša Radunović
Autor je izvršni direktor NVO „Spona“
Foto: madeinmontenegro.com
