Izvor n1, BBC
Rusija je pokrenula razornu kopnenu, vazdušnu i pomorsku invaziju na Ukrajinu, evropsku demokratsku zemlju u kojoj živi 44 miliona ljudi. Ruske snage bombarduju centre gradova i približavaju se glavnom gradu Kijevu, a pred njima civili masovno beže.
Mesecima je predsednik Vladimir Putin negirao da će napasti svoje komšije, ali onda je pocepao mirovni ugovor i započeo ono što je Nemačka nazvala „Putinovim ratom“, šaljući trupe u Ukrajinu sa severa, istoka i juga, piše BBC.
I dok broj žrtava raste, ruski vođa optužen je da je uništio mir u Evropi. Čitava struktura bezbednosti Evrope zavisi od toga što će se dogoditi sledeće.
Zašto su ruske trupe napale?
Putin se pojavio na televiziji nešto pre zore 24. februara i izjavio da se Rusija ne može „osećati bezbedno, razvijati i postojati“ zbog, kako on tvrdi, konstantnih pretnji koje dolaze iz moderne Ukrajine.
Odmah potom su napadnuti aerodromi i vojna sedišta, nakon čega su iz Rusije, anektiranog Krima i saveznice Belorusije u Ukrajinu ušli tenkovi i vojska. Sada su vojni avioni počeli bombardovati velike gradove.
Rusija odbija koristiti reči „rat“ ili čak „invazija“; gotovo sva opravdanja koja je njihov vođa ponudio su lažna ili iracionalna.
Putin tvrdi da je njegov cilj zaštititi ljude koji su podvrgnuti nasilju i genocidu, da želi „demilitarizovati i denacifikovati“ Ukrajinu. U Ukrajini se nije dogodio genocid. Ukrajina je vitalna demokratija, a vodi je predsednik koji je Jevrej.
„Kako bih ja mogao biti nacista?“ upitao je Volodimir Zelenski koji je uporedio rusku invaziju s onom nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Ukrajinski rabin i memorijal u Aušvicu takođe su odbacili uvrede iz Rusije.
Predsednik Putin često je iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, sve otkad je proruski predsednik Viktor Janukovič svrgnut 2014. godine, nakon meseci protesta protiv njegove vladavine.
Rusija se tada osvetila okupiravši južnu regiju Krim i započevši pobunu na istoku, podržavajući separatiste koji se bore protiv ukrajinskih snaga u ratu u kojem je život dosad izgubilo 14.000 ljudi.
Na kraju 2021. godine, Rusija je započela gomilanje svojih trupa blizu ukrajinske granice, istovremeno konstantno ponavljajući da nema nameru napasti. Ali, tada je Putin poništio mirovni sporazum iz 2015. i odlučio priznati područja pod kontrolom pobunjenika kao nezavisna.
Rusija se dugo bunila protiv želje Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji i NATO. Najavljujući invaziju, Putin je optužio NATO da preti „našoj velikoj budućnosti kao države“.
Koliko daleko će Rusija ići?
Postalo je jasno da Rusija želi okupirati velike gradove i svrgnuti ukrajinsku demokratski izabranu vladu. Predsednik Zelenski rekao je da je primio upozorenje „da me je neprijatelj označio kao metu broj jedan; moja porodica je meta broj dva“.
Rusija tvrdi da želi Ukrajinu osloboditi od terora i „očistiti je od nacista“. Pod izgovorom laži da Ukrajinu od 2014. vode fašisti, Putin je govorio o tome da će „one koji su počinili nebrojene krvave zločine protiv civila“ dovesti pred sudove.
Njegove dugoročne ambicije za Ukrajinu ostaju nepoznate. On negira da želi okupirati Ukrajinu i odbija optužbe iz Velike Britanije iz januara da je planirao instalirati prorusku marionetu na čelo vlade. Jedan nepotvrđeni izveštaj tajnih službi kaže da Putin želi zemlju podeliti po pola.
Suočen čvrstim otporom od strane neprijateljski raspoložene populacije, Putin je pokazao da je spreman bombardovati civilna područja da bi postigao svoje ciljeve.
Ne postoji direktna pretnja ruskim susedima na Baltiku, ali NATO je za svaki slučaj poboljšao svoju obranu.
Pre invazije, fokus Rusije uvek je bio na područjima koja su držali pobunjenici na istoku, s njenom podrškom. Ali to se sve promenilo kada je Putin priznao njihovu nezavisnost.
Ne samo da je jasno pokazao da ta područja više ne vidi kao do Ukrajine, podržao je njihove želje za još više ukrajinske teritorije. Samoprozvane republike prostiru se na nešto više od trećine regija Donjeck i Lugansk, a pobunjenici drže kontrolu nad ostatkom.
Koliko je ova invazija opasna za Evropu?
Ovo su strašna vremena za Ukrajince. Bombe padaju na gradove, a civili beže u skloništa iz vremena Hladnog rata.
Hiljade kako civila, tako i vojnika, su već poginule u ovom, kako ga naziva nemački kancelar Olaf Šolc, Putinovom ratu. Stotine hiljada ljudi je pobeglo iz Ukrajine zbog ruske invazije. Poljska, Mađarska, Rumunija, Moldavija i Slovačka beleže veliki porast prelazaka granica, a EU predviđa da bi iz svojih domova moglo biti proterano više od sedam miliona ljudi.
Ruski vođa je čak postavio nuklearno oružje u stanje visoke pripravnosti, nekoliko dana nakon što je Zapadu zapretio „posledicama kakve nikad pre niste videli“ ako mu iko stane na put. Ovakve scene su stravične za celi kontinent – ovo je prvi put nakon decenija mira da zemlje Evrope promatraju kako velika sila napada njihovog evropskog suseda. Prisećajući se Hladnog rata, Zelenski je izjavio da se Ukrajina bori da spreči podizanje nove Gvozdene zavese koja bi izolovala Rusiju od civilizovanog sveta.
Za evropske vođe, ova invazija podsetila je na najmračnija razdoblja od Drugog svetskog rata. Francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o „prekretnici u evropskoj istoriji“, a Olaf Šolc je upozorio da „Putin želi stvoriti Rusko carstvo“.
Za porodice obe vojske, ovo su dani puni stresa. Ukrajinci su već proživeli mučnih osam godina s ruskim saveznicima. Vojska je pozvala sve rezerviste u dobi od 18 do 60 godina.
Ni ljudi u Rusiji nisu bili spremni za ovaj rat, koji je odobrio velikim delom nereprezentativni gornji dom parlamenta. Hiljade demonstranata uhapšene su u zemlji u kojoj je vođa opozicije već u zatvoru.
Šta Zapad može učiniti?
Odbrambeni savez NATO je jasno izjavio da ne planira poslati trupe u Ukrajinu, ali članice šalju oružje i medicinsku opremu. Evropska unija, prvi put u svojoj istoriji, kupiće i poslati oružje i drugu opremu.
NATO je poslao nekoliko hiljada trupa u baltičke države i Poljsku, a prvi put aktivira deo svojih mnogo većih snaga za brzu reakciju. NATO ne želi reći gde će one ići, ali neke bi se mogle rasporediti u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku.
Istovremeno, Zapad je usmerio svoje reakcije na rusku ekonomiju, finansijske institucije i pojedince:
– EU, SAD, Velika Britanija, Japan i Kanada izbacile su najveće ruske banke iz SWIFT mehanizma
– EU, Velika Britanija i Kanada su zabranile ruskim aviokompanijama ulazak u svoj vazdušni prostor
– Lične sankcije su uvedene predsedniku Putinu i ministru spoljnih poslova Lavrovu od strane SAD, EU i Britanije, a EU je uvela dodatne sankcije za još 351 ruskog parlamentarca
– Nemačka je zaustavila izdavanje dozvola za ruski gasovod, u koji su mnogo uložile i Rusija i evropske kompanije
– Ruski državni mediji Sputnjik i Russia Today, koji se smatraju bliskima Kremlju, zabranjuju se širom Evrope
– Sankt Petersburgu je oduzeto domaćinstvo ovogodišnjeg finala Lige šampiona i ruski Grand Prix se neće održati u Sočiju.
Šta Putin želi?
Ne samo da je zahtevao da se Ukrajina nikad ne pridruži NATO, Putin je zatražio i da se Savez vrati u 1997. godinu i poništi članstvo članicama na istoku. Žalio se da se Rusija „više nema kuda povući – misle li oni da ćemo samo sedeti i gledati ovo?“
Putin želi da NATO povuče svoje snage i vojnu infrastrukturu iz zemalja članica koje su se pridružile od 1997. i da ne „šalje oružje u blizinu ruskih granica.“ To znači centralnu Evropu, istočnu Evropu i zemlje Baltika.
Ali ovo nije samo pitanje NATO. Prema rečima nemačkog kancelara, ruski vođa „želi zauzeti Evropu i prekrojiti je po svojim perspektivama.“.
Prošle godine, Putin je napisao dugački članak u kojem je opisao Rusiju i Ukrajinu kao „jednu naciju“ i opisao pad Sovjetskog saveza kao „raspad istorijske Rusije.“.
Tvrdio je da je modernu Ukrajinu potpuno stvorila komunistička Rusija i da je to sada marionetska država koju kontroliše Zapad. Njegov pritisak na Ukrajinu da ne potpiše sporazum o želji za pridruženjem Europskoj uniji 2013. prouzrokovao je proteste koji su rezultirali svrgavanjem proruskog predsednika.
U očima predsednika Putina, Zapad je 1990. obećao da se NATO „neće širiti ni centimetra prema istoku,“ li su svejedno to učinili.
To je sve bilo prije pada Sovjetskog saveza, pa se obećanje dato tadašnjem sovjetskom predsedniku Gorbačovu odnosilo samo na Istočnu Nemačku u kontekstu reunificirane Nemačke. Gorbačov je kasnije izjavio da tada „tema NATO-ove ekspanzije“ nikad nije bila na stolu.
Šta je NATO rekao?
NATO je odbrambeni savez s politikom otvorenih vrata novim članicama, i države članice saveza insistiraju da se ta politika neće menjati.
Ukrajinski predsednik želi jasne rokove, ali Ukrajina se neće pridružiti savezu još dugo, što je jasno izjavio nemački kancelar.
Ideja da bi neka trenutna članica NATO-a odustala od svog članstva potpuno je nerealna.
Postoji li diplomatski izlaz?
Šanse su za to trenutno male, bez obzira na to što dve zemlje održavaju pregovore na granici s Belorusijom.
Rusija insistira da Kijev položi oružje i krene u demilitarizaciju, što se neće dogoditi.
Gledano dalje od rata, svaki potencijalni dogovor morao bi uključivati status istočne Ukrajine, kao i kontrolu oružja sa Zapadom.
SAD je ponudio započeti pregovore o ograničenju raketa kratkog i srednjeg dometa, kao i novi sporazum o interkontinentalnim projektilima. Rusija zahteva da se zabrani nuklearno oružje SAD bilo gde izvan američkih državnih granica.
Rusija je pozitivno reagovala na predloženi „mehanizam transparentnosti“ međusobnih provera raketnih baza – dve u Rusiji, a dve u Rumuniji i Poljskoj, piše BBC.
