Izvor: cdm
Plan Vlade Crne Gore o povećanju minimalne cijene rada ne prestaje da intrigira javnost, a sve je više onih koji sumnjaju u njegovu održivost. Prve reakcije se javljaju zbog ukidanja doprinosa za zdravstvo, bez preciznih pokazatelja na koji način će država da nadomjesti ta sredstva i omogući zdravstveno osiguranje svim građanima Crne Gore.
Osim toga, i privreda je u problemu, posebno mala i srednja preduzeća, a njihova strukovna udruženja već počinju da izražavaju skepsu da je plan održiv i da omogućava nesmetano funkcionisanje ovog dijela privrede.
Maršalov plan predviđa niz mjera koji dodatno ugrožavaju standard građana, povećanje akciza na određene proizvode, uvođenje novih, markiranje goriva, progresivno oporezivanje…
Ono o čemu se takođe pisalo u javnosti je da Maršalov plan previđa da se snižena stopa PDV-a od sedam odsto vrati na 21 odsto za usluge smještaja u hotelima, motelima, turističkim naseljima, pansionima, kampovima, turističkim apartmanima i vilama, kao i za usluge pripremanja i usluživanja hrane, flaširane vode za piće i bezalkoholnih negaziranih pića u restoranima i objektima u kojima se pružaju catering usluge i usluge pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka, osim alkoholnih pića, gaziranih pića sa dodatkom šećera i kafe, u objektima za pružanje ugostiteljskih usluga. Ova mjera, ukoliko su informacije tačne, predstavlja direktan udar na pandemojom koronavirusa ionako oslabljenu turističku privredu.
Na konferenciji za medije povodom predstavljanja Maršalovog plana, nije demantovana ova informacija. Naprotiv, na pitanje da li će PDV za hotele biti ujednačen, bez obzira na broj zvjezdica i opštinu u kojoj se nalaze, odgovoreno je da Zakon o PDV-u nije dio ovog paketa zakona, već da će o njemu saopštiti podatke naknadno.
Mnogi su ovaj odgovor protumačili kao najavu još jednog paketa mjera, koji će se ticati samo poreza na dodatu vrijednost, odnosno PDV-a.
Da se razmišlja o ovoj mjeri, smatra i ekonomska analitičarka Mila Kasalica koja je u emisiji Dekodiranje izjavila da nedostajuća sredstva u budžetu možemo da ostvarimo ili novim zaduženjem ili povećanjem PDV-a.
“Ministar (Milojko Spajić) to nije zvanični najavio, međutim ja bih voljela u nezvaničnoj formi da se čuju privrednici iz Bijelog Polja i Nikšića gdje se o tome čak i pričalo”, istakla je Kasalica.
Ona je objasnila da Maršalov plan generiše oko 300 miliona eura nedostajućih sredstava u budžetu, u zavisnosti od scenarija koji će biti usvojen.
“Zvanični predstavnik Svjetske banke je jasno rekao – ono što se planira u rastu minimalne zarade treba da ima neutralan efekat na ukupne prihode države, pa ono što država hoće da oprosti kroz poreze na lična primanja i doprinose za zdravstvo ili eventualno pola poreza na lična primanja i doprinose na zdravstvo mora da nadoknadi kroz neki drugi opštiji porez. Za onoga ko umije da sabira jasno je šta se željelo reći”, istakla je Kasalica u Dekodiranju.
Na pitanje da li je to realno u periodu krize koronavirusom, Kasalica je rekla sve je realno “ako maštamo” ali ako želimo to da radimo na održivi način onda to nije “na nivou dječjeg sna”.
“Nedostaje 300 miliona. Sve mjere koje su previđene, (povećanje akciza, poreza, usvajanje zakona o nelegalno stečenoj imovini, igrama na sreću…) koliko god da se u nategnutoj formi prezentuje, i da pretpostavimo da će sve biti tačno kako je planirano, svi ti porezi ne mogu da skupe više od 100 miliona. Ajde da nategnemo tu cifru neka bude 150 miliona. Da bi ostvarili neutralan efekat na budžet ili ćemo se zadužiti ili ćemo povećati PDV”, kategorična je Kasalica.
Povećanje PDV-a povećalo bi sve račune građana, od struje, vode, telefona, goriva, dakle svaka transakcija bi bila veća za onoliko koliko je predviđeno povećanje. Da li bi građani došli u situaciju da za veće plate mogu da kupe manje, uz nesigurnost u zdravstvenom sistemu, odgovornost je na Parlamentu da usvoji ili odbaci plan.
