Druge festivalske večeri, na sceni Nikšićkog pozorišta izvedena je predstava „Očevi i oci” Narodnog pozorišta iz Beograda koju je po tekstu Slobodana Selenića režirao Veljko Mićunović.
Uloge u predstavi tumače: Miloš Đorđević, Nikola Rakočević, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Sena Đorović, Iva Milanović i Nikola Ristanovski
„Naši očevi i oci – naše nasleđe duhovno, intelektualno, ideološko – ono sa čim neminovno živimo do danas. Ili smo prisiljeni da živimo. U nemogućnosti otklona, zarad neprestanog iskopavanja i prekopavanja istorije, očevi i oci, obitavaju oko nas neprestano – podsećaju, progone, nadziru i opominju. Iz krhotina sećanja Stevana Medakovića gledaju nas, naše raspolućenosti, ugrožene intime, porodični raskoli i otuđivanja. Ukazuje se i jedno suštinsko nerazumevanje različitosti, pa bilo ono na nivou bazičnog po nacionalnosti ili po pitanju puko ideološkog. Dok se, ujedno, ispostavljaju očiglednima naši unutrašnji egzili, bolne zarobljenosti i osećanje krivice koje teglimo do dana današnjeg.“, Veljko Mićunović.
