Nikšićki berberin, Milutin Mićo Mrgudović svojim oštrim perom sačuvao je kroz aforizme od zaborava mnoge Nikšićane i događaje vezane za njih. U brijačnicu u kojoj je radio u Njegoševoj ulici dolazili su mnogi da iz prve ruke saznaju šta ima novo u gradu, a samim tim i Mićo je saznavao dosta toga što je kasnije i zapisao.
Inspektor Risto
Doktor Risto Đuričić je bio sanitarni inspektor. Veliki flegman i šaljivčina. Često puta je djecu dovodio u poslastičarnice da “degustiraju” kolače. “Taze” bi kovitlale očima. Bolje bi im bilo i manje bi ih koštalo da ih je novčano kažnjavao.
Rako “Kokot”
Rako Vuković, poznatiji kao Rako “Kokot”, bio je učinjen i duhovit čovjek. Dugo je radio u Privrednoj komori Nikšića. Pomagao je kandidatima prilikom polaganja nekog ispita. Da bi jednom kandidatu stavio na znanje, prilikom polaganja, da je riječ o crkvi, Rako se prekrsti. Kandidat se naljuti na njega.
-Šta se krstiš? Ne znam, pa ne znam.
“Zglajza” Rako po nekim ideološkim pitanjima. Pade i on na nekom “ispitu”.
Njegova žena Marica srete Marijetu K. i s’ njom se izljubi. Dugo se nijesu gledale. Marijeta se izmicala, jer je bila skrenula sa tamo neke “Linije”, da ne bi Maricu našla kakva “strkotina” zbog toga.
Nađe se Marica na dnevnom redu u stranačkoj organizaciji. Pljuštale su kritike.
Javi se za riječ Blažo:
-Puštamo drugaricu da i ona nešto kaže.
Sjutradan i Blažo se nađe na dnevnom redu. Jednoglasno ga isključiše iz jednopartijskog sistema. Kasnije su od Marice tražili da se odrekne svog Raka “Kokota”.
-E neću vala pa da bi prokukurijekali.
Davež
Zaustavi Sloba B. jedan poznanik na ulici:
-E, kako me iskrka tvoj otac za vrijeme rata!
-Šta ćeš, rat je bio, pomirljivo reče Slobo.
Poslije par dana, onaj opet ponavlja isto:
-E moj Slobo, kako me za vrijeme rata, iskrka Risto.
-A koliko te to puta iskrka?
-Jedno dva-tri puta.
-Malo! Malo bogomi! Da je još bar jedno desetak puta, možda bi od tebe i napravio čovjeka.
Prođi me se
Jednoga dana Jovo B. se bješe dobro “nalio”. Sretnu ga dvojica “provokatora” i jedan od njih se htjede malo nasprdati sa njim, znajući da on zna “Gorski vijenac” skoro napamet:
-Kuda ciljaš džeferdarom Draško?
-Oćah ubit’ jednu kukavicu, no mi žao fišek oštetiti, odgovori Jovo i nastavi cik-cak putanjom.
Pijana ulica
Poranio majstor Božo P. inače, ljubitelj čašice i vidi kako neka đeca, onom dugačkom polugom-ključem, otvaraju slavinu na uličnom hibrantu. Uze štap, pa za njima:
-A vi mi to ulicu okrećete, te uveče ne mogu kuću potrefiti. Pitajte njihP itali M.K.:
-Kako možeš da spavaš od tolikih dugova?
-Ja odlično, no pitajte kako mogu da spavaju oni što im dugujem.
Opančar i snaša
Bješe ponedjeljak, dan pazarni u Nikšiću.
Kod jednog našeg starog opančara došla lijepa i zdrava djevojka da kupi opute. Sjede naspram njega, ali nekako “nespretno”, ukazaše joj se stegna.
-Snašo, koliko ćeš rastegljaja?
-Šest, reče ona.
Majstor izbečio i počeo da broji rastegljaje:
-Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam…
-Majstore, Ti više brojiš!
-Sjedi kako sjediš, a brojanje pušti mene!
Pop i doktor
Sretnu se na ulici pop Mirko K. i doktor Risto Đ.
Doktor ga pozdravi:
-Ode li, pope, da nekoga spasiš sa tvojom molitvom?
-A ti doktore ode, kao da nekoga izliječiš. Ja ću mu pomoći sa molitvom koliko i ti sa tvojom medicinom. Neka mu je Bog u pomoć.
-Ajde, uzdravlje!
-Ajde, s Bogom.
